уторак, 01. март 2011.

Zašto kupovati plemenite metale


Kupovati zlato i srebro kako bi se očuvala vrijednost vlastite ušteđevine nije nimalo neobično u suvremenome svijetu.
Dugoročno gledajući, plemeniti su se metali, a posebno zlato, dokazali kao iznimno stabilni i pouzdani čuvari imovine od inflacijskih udara, kojima je papirnati novac osobito izložen.
Kupovna moć zlata i srebra u zadnjih se dvjesta godina nije bitnije promijenila. Ljudi su doduše pomalo zaboravili na plemenite metale kao sredstvo plaćanja, no oni se sve više opet vraćaju u modu.
Zaštita od neminovne inflacije
Jednom se uncom čistoga zlata prije dva stoljeća moglo kupiti robe gotovo na vlas iste vrijednosti kao i danas. Nasuprot tome, vrijednost papirnatoga novca višestruko se smanjila, a u mnogim je zemljama domicilna valuta zbog potpunog obezvrjeđivanja morala biti zamijenjena novom. I Hrvati imaju bolno iskustvo kada su u različitim zemljama u kojima su živjeli svakih desetak godina bili prisiljeni prihvaćati drugu standardnu papirnatu novčanu jedinicu u svakodnevnom životu zato jer je stara potpuno izgubila vrijednost.
I upravo je to jedan od ključnih razloga zašto je kupovanje i čuvanje zlata, srebra i drugih plemenitih metala izuzetno mudra odluka.

понедељак, 21. фебруар 2011.

Zlato kao investicija


Zlato je na svoj način finansijsko osiguranje. Kao što je istorija mnogo puta pokazala, zlato je najbolja zaštita pred finansijskom katastrofom. U slučaju velike inflacije, ili teške deflacije ili čak pri raspadu finansijskog tržišta, zlato nam pruža bezbednost i sigurnost. Kao što su pokazala mnogobrojna opadanja valutnog sistema, oni koji su u svom vlasništvu imali zlato, nisu ostali bez sredstva. Ka zlatu se ljudi okreću tradicionalno i instiktivno.
Osnovni razlozi zašto investirati u zlato:
Sigurnost
Zlato se smatra kao plemenit metal. Milenijumi nam pokazuju, da je zlato postalo jedan od najpouzdanijih sredstva za ulaganje vrednosti.
Nezavisnost
Zlato je nezavisno na vladi, valuti, produktivnosti i ostalim lokalnim ekonomskim i političkim faktorima – na njegova svetsku cena ne mogu da utiču.
Rezerva
Vlada i centralne banke veruju zlatu kao svojoj finansijskoj rezervi, koja treba da nam služi kao sidro u slučaju krize kao tradicionalno i verifikovano osiguranje za zla vremena.
Likvidnost
Sa zlatom se trguje 24 časa dnevno. Zlato je univerzalna celosvetska „valuta“ koju možete da prodate, gdegod i kadgod na svetu.
Stabilnost
Bez obzira na promene cena na slobodnom tržištu, cena zlata ostaje zadivljujuće stabilna.
„More nema nikad dosta vode, kraljevska blagajna dosta zlata a mudrac dosta mudrih reči.“

недеља, 20. фебруар 2011.

Kako se mjeri zlato

Zlato sa meri jedinicama SI, u slučaju vrednosti na grame i kilograme. Osim toga se može koristiti i tradicionalna jedinica vrednosti zlata fina unca, koja je dobila ime prema jedinici mase koja se koristila u srednjem veku na pijacama u francuskom Trojsu.

1 fina unca = 31,1034768 grama  (fina unca)
32,15 finih unci = 1 kilogram
Na indijskom podkontinentu i kod Persijskog zaliva se kao osnovna jedinica za merenje težine koristi 10 Tolasa (Ten Tolas = 3,75 finih unci), U Tajskoj Baht (0,47 finih unci), u Hong Kongu Tael (1,2 fine unce) itd.
Osim težine kod zlata, zapravo kod zlatnih izlivaka se meri i čistoća. I u ovom slučaju koristi se savremena metoda, odnos u hiljaditim delovima (izlivak čistoće 999/1000 ili skraćeno 999 ima u sebi 999 delova čistog zlata i 1 deo primesa), tradicionalne jedinice karata. 1 karat znači 1/24 zlata u leguri, 12 karatna legura će sadržati čak 50% zlata a 24 karatno zlato je čisto zlato.

Za poređenje navodimo jednostavnu tabelu:

valutno zlato  900/1000         21,6 karata
916,7/1000      22 karata
dukatno zlato 986/1000         23,67 karata
čisto zlato       999,9/1000      24 karata (u suštini 23,9976)

субота, 19. фебруар 2011.

Zlato kroz istoriju

Zlato pripada najstarijoj vrsti metala, koje su ljudi preradili. Zato što se u prirodi pojavljuje skoro isključivo u obliku čistog metala (ne kao jedinjenje), njegova obrada nije zahtevala prethodno savladavanje tehnologije topljenja rude. U 5 veku p.n.e. se pojavila se obrada zlata i ostalih metala uz pomoć metalurgije. Najstariji dokazi o korišćenju zlata potiču sa teritorije nekadašnje Prednje Azije iz perioda od oko 6000. godine p.n.e. Iz Evrope potiču prva nalazišta obrađenog zlata iz 5 veka p.n.e. u bugarskoj Varni.
U bilo kom obliku su zlato obrađivali u skoro svakoj naprednoj kulturi ljudske istorije. Zlatno blago egipatskih faraona potiču pre svega iz rudnika Sinaj i u Nubiji. Konkretno u Egiptu se zlato nalazilo u egipatskim mestima Abydos, ova težišta su bila relativno brzo iscrpljena.
Zlato su dovozili morskom ekspedicijom iz zemlje Punt (današnja istočna afrička obala), koje su se održavale za vladavine kraljice Hatšepsut (nakon 1500. godine p. n. e.).
Faraon je bio sahranjen direktno u zlatnom kovčegu a njegovo je lice pokrivala maska od zlatnog lima. S obzirom na to da je Tutahamon bio vladar za egipatske razmere skoro bezznačajan, može se lako predpostaviti, kakve su količine dragocenih metala bile kod najjačih faraona. Predpostavlja se da je zbog pokradanja grobnica slavnih faraona spustila u Egiptu inflaciju, napravila privredni rastroj i postalo je jedan od razloga zašto je Egipat u 1 veku p.n.e. izgubio svoje jak položaj.
Zajedno sa Egiptom je nastala civilizacija i u drevnoj Mesopotamiji. Aluvijska ravnica Eufrata i Tigrisa je bila na zlato i druge metale veoma siromašna, sumerski, vavilonski i asirski vladari su zbog toga zlato dovozili pre svega sa gora iranskih planina Zagros sa Elama (današnji jugozapadni Iran) i iz doline Inda. Bogatstvo zlatnih predmeta, naprimer posmrtne maske, kacige, šnale, minjđuše i amuleti su bili nađeni u poznatim kraljevskim grobnicama u Uru (posle 3000 godine p.n.e.). Za livenje zlata su koristili metodu izgubljenog voska. Mesopotamski umetnici su uspeli da iskuju zlatne folije do debljine hiljaditine milimetra a špekulira se takođe o tome, da je pilo poznato i pozlaćivanje uz pomoć primitivne galvanizacije.
Za najstarije države Bliskog istoka je baš zlato bio jedan od motiva održavanja trgovačkih puteva i direktno teritorijalno proširenje. Zlato i ostali dragoceni metali su služili od početka takođe kao sredstvo razmene. Već drevni Sumeri su sve cene proračunavali u zlato, srebro ili žitarice. Kao glavno sredstvo za plaćanje u Vavilonu su se koristile bakar i srebro – zlato je tu bilo za svakodnevnu razmenu previše dragoceno i skupo. Izmereni komadi metala su se označavali potpisima već u 2. – 3. milenijumu p.n.e.; ali ovi znaci nisu bili garantovani od strane državne vlasti, i iz tog razloga ova sredstva za plaćanje još uvek ne smatramo novcem po današnjim shvatanjima.
Iz Mesopotamije imamo puno dokumenata o tome kako se menjala cena zlata u odnosu na srebro – u starom veku se cena zlata menjala između 1/6 sve do 1/15. U Egiptu je bilo zlato u odnosu na srebro u većini perioda relativno jeftinije.
Interesantno je, da za razliku od Inka, Maja ili Asteka u Severnoj Americi zlato očigledno nije imalo posebnu vrednost. Univerzalno sredstvo za plaćanje sa svojom funkcijom je u nekim severnoameričkim kulturama bila druga roba, naprimer određena vrsta školjki.
Dok se u Južnoj Americi za najveću „zlatnu groznicu“ smatralo okradanje carstva Inaka, u Severnoj Americi je imalo potpuno drugačiji karakter. Na primer u Kanadi je zlato bilo objavljeno već 1835 godine i to nedaleko od Kvebeka. Velika većina zlatnih nalazišta Kanade se nalazilo u provinciji Superior. Medialno najpoznatija je ipak svakako nalazište zlata u oblasti Klondika na granici između kanadske provincije Jukon i Aljaskom.

Još je pre Klondajke se zlatna groznica odigrala u Kaliforniji (1849 godine). Kasnije je zlato bilo objavljeno u Britanskoj Kolumbiji. Na Aljasci je zlato bilo po prvi put sakupljano 1848 godine, dok je još pripadala carevini Rusiji. Od ovog perioda se zlato ispiralo i na drugim mestima Aljaske. Sopstvena zlatna groznica na Klondajci/Jukonu, kao što je zateko Džek London se odigrala godina 1896 – 1900. Izbila je slučajno kod jednog nalazišta u potoku, bez nekog očiglednog i racionalnog razloga. Ni u tom periodu od pet godina količine zlata nisu mogle da se uporede sa tim što se u tom periodu u Severnoj Americi nalazilo „normalno“.
Samo malo ljudi je uspelo tu da se obogati. Godine 1898 su tu kopači zlata pronašli 15 tona zlata u vrednosti od 10 miliona dolara, u blizkom Dawson City u barovima i salonima potrošili 60 miliona dolara. To pokazuje ko je na celom boomu najviše profitirao. Za vreme zlatne groznice je tu bilo pronađeno oko 75 tona zlata. Nekoliko kopača zlata tu radi u sopstvenom režimu do danas a 1998 godine se tu odigralo prvenstvo sveta u ispiranju zlata, gde je učestvovalo stotinak ljudi.

петак, 18. фебруар 2011.

Šta je zlato


Zlato je mek, plemenit metal žute boje koji je za razliku od ostalih metala veoma otporan na hemijske uticaj(uglavnom na vazduh i vodu – laički rečeno, zlato ne rđa...) rastvara se samo u carskoj vodici (smeša koncentrovane azotne i hlorovodonične kiseline) i u rastvoru kalijuma. Odlikuje se visokim sjajem, toplotnom i električnom provodljivošću, rastegljivošću i formiranju. Kod prvog dodira sa zlatom ćete svakako primetiti da je zlatan predmet s obzirom na svoje razmere neobično težak. Karakteristična osobina zlata je naime velika gustina, 19 x veća od vode, 2,5 x veća od gvožđa ili bakra, skoro 2 puta veća od srebra ili olova.
Velika gustina zlata ima puno praktičnih posledica. Kod ispiranja naprimer zlato opada na dno ispitka, dok će laki minerali otploviti i kod kružnog pokreta ispasti iz ispitka. Takođe ćemo lako saznati prevaru ako ne pošten trgovac pokuša da nam podmetne pozlaćenu kovanicu od običnog metala. Poznajemo naime njen obim (iz kataloga ili sa korišćenjem Arhimedovog zakona), lako ćemo izračunati njen obim i uporedićemo ga sa realnošću. Postoji samo nekoliko metala težih od zlata, koji bi mogli da se pomešaju sa bakrom da bi odgovarali težini zlata, ali su svi skuplji od zlata. I poslednji primer – velika gustina zlata će omogućiti složiti ogromne vrednosti u mali obim. Izlivak zlata veličine kutije od cigareta bi imao više od 2 kilograma!
Osnovne fizikalne i hemijske osobine zlata:

* Hemijska oznaka: Au (Aurum)
* Atomski broj: 79
* Atomska masa: 196,96655
* Gustina: 19 290 kg/m3
* Temperatura topljenja: 1 064 °C
* Temperatura ključanja: 2 856 °C

четвртак, 17. фебруар 2011.

Investicioni bulioni


Kupovinom i prodajom plemenitih metala ne bave se samo nadprosječno bogati ljudi. Tržište zlatom i srebrom sasvim je dostupno, a u mnogim aspektima i prilagođeno malim ulagačima, koji u džepu nemaju više od nekoliko stotina evra ili dolara.
Najjednostavniji, najpovoljniji i najsigurniji način ulaganja jest ulaganje u ono što popularno naziva investicionim zlatnicima i srebrnjacima (gold and silver bullions). To su standardizovani, prepoznatljivi proizvodi poznatih svjetskih kovnica, čija je jedina svrha čuvanje vrijednosti kapitala maloga čovjeka.
Njih ne treba miješati sa zlatnicima i srebrnjacima s različitim motivima se u različitim zemljama, proizvode u ograničenim serijama i koji tokom vremena steknu dodatnu numizmatičku vrijednost, te koji već i prilikom prvog pojavljivanja na tržištu u pravilu imaju višu cijenu od osnovne tržišne cijene plemenitog metala od koga su izrađeni.
Za razliku od numizmatičkih zlatnika i srebrnjaka, investicioni zlatnici i srebrnjaci su prepoznatljivi po tome što se proizvode masovno, u pravilu imaju uvijek isti, nepromijenjeni dizajn, te su zbog toga jasni i razumljivi i laicima. U svijetu ne postoji mnogo takvih proizvoda. Među pedesetak investicijskih izdanja najpoznatiji su Australski kengur, Austrijski Philharmoniker, Kanadski javorov list, Kineska panda, Meksički Libertad, Južnoafrički Krugerrand, te Sjevernoamerički orao i Sjevernoamerički bizon.
Zahvaljujući masovnoj proizvodnji, investicioni zlatnici i srebrnjaci u pravilu nemaju numizmatičku vrijednost, nego im je cijena definisana isključivo cijenom zlata i srebra s obzirom na težinu od koje su izrađeni. Jedini razlog zbog čega su izrađeni u obliku zlatnika ili srebrnjaka jeste da steknu prepoznatljivost kojom se garantuje da je zaista riječ o plemenitom metalu standardne težine i čistoće.
Zlatnici i srebrnjaci s numizmatičkom vrijednošću takođe su vrijedno sredstvo ulaganja. Ipak, bavljenje njima trebalo bi prepustiti stručnjacima i zaljubljenicima, na sličan način kao što stručnjaci i zaljubljenici u umjetnine ili rijetke poštanske marke proučavaju, kupuju i prodaju predmete svojega interesa.
U narednim postovima prikazaćemo najpoznatije svjetske bulione.